Translate

ГАШЕЊЕ "НОВОСТИ"?Изјава Милована ВИТЕЗОВИЋА

НОВОСТИ” су својевремено покренуте да бране земљу, народ, укупан њихов живот и културу. И то су радиле деценијама. Може се рећи, веома успешно, према слободама које су, у разним приликама, бивале веће или мање и према догађајима који су овде бивали судбоносни. Гашење “Новости” чинило би ми се и као гашење народа коме припадамо. Посебно би се то одразило на већ незавидно стање наше културе. / Могућим гашењем “Новости” угасило би се и њихово издаваштво, јединствени конкурс за карикатуру “Пјер”, који је наше карикатуристе винуо у светски врх. Угасио би се избор књига за награду “Меша Селимовић”. Угасиле би се награде “Гордана Брајовић” за дечју књижевност и дечје стваралаштво и “Јован Хаџи Костић” за новинску сатиру. Нестало би и велике акције “Најплеменитији подвиг године”, која указује на врхунце људскости. Да ли би гашење свега овога значило велики преседан, да не кажем културни злочин?

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

четвртак, 12. јануар 2012.

Књижевни Београд / Јован Пејчић

(одломак из књиге )Јован Пејчић Ти, међутим
Књижевни Београд
Јован Пејчић, децембар 2010

 Не може се град сакрити кад на гори стоји.
Јеванђеље по Матеју (5: 14)

1.

Појавом на брду, закорачајем над водама (Цр­њан­ски), својим небесима – која су свако предвече или небеса над Голготом, или небеса вазнесења, или суда Божјег, или лепоте рајске (Исидора Секулић), Београд се одувек и са свих страна видео, и о њему се од памти­века певало и слушало. Историја и мит, песма и прича у Београду су подједнако на своме, рећи ће Пекић занет Спевом о аргонаутима Аполонија Рођанина.
Прича о Београду у књижевности треба управо о­датле да почне, од тог стародревног грчког спева на­пи­саног у трећем, о догађајима из седмог века пре Христа.
Да заварају колхиђанску флоту која је за њима кренула у потеру, минијски Аргонаути су за повратак у отаџбину с украденим Златним руном изабрали најне­ве­ро­ватнији пут: Црно море – Истер [Дунав]. Крећући се, тако, Дунавом узводно, угледали су једног дана

брдо Ангур [Авала] и оно што је далеко од брда Ангура,
стену поред Кавлијака око које Истер дели свој ток...

Под каменим брегом Кавлијаком, данашњим Ка­ле­мегданом, Јасона и његове другове угостили су и по­том их отправили даље Синги, скитско-трачанско пле­ме насељено на ушћу двеју река.
Од Синга је потекло прво име Београда – Син­ги­дон, како ће га, у знаменитоме делу Географски увод, први увести у писану светску повест антички матема­ти­чар и астроном Клаудије Птолемеј (други век после Христа). Познатији, латински облик назива – Singidunum (с тим што, по француском палеофилологу Жи­бенвилу, ово „dunum“ има келтско порекло и значи: тврђава, замак) – трајаће готово петнаест векова. ....

Нема коментара: