УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

субота, 29. август 2015.

Lokalna poljska legenda koja kaže da je 1945. godine jedan nemački voz natovaren zlatom, dragim kamenjem i oružjem nestao kod grada Valbžiha tokom bekstva od Crvene armije

Jedan od vodećih vladinih zvaničnika u Poljskoj izjavio je u četvrtak da je "uveren" da postoji misteriozni voz s blagom nacista, koji je nestao pre 70 godina, a za koji dvojica tragača tvrde da su ga nedavno našla.
Zamenik ministra kulture Pjotr Žukovski je upozorio lovce na blago u jugozapadnoj Poljskoj da takozvani "zlatni voz" može biti miniran i opasan.

Od kraja Drugog svetskog rata postoji lokalna poljska legenda koja kaže da je 1945. godine jedan nemački voz natovaren zlatom, dragim kamenjem i oružjem nestao kod grada Valbžiha tokom bekstva od Crvene armije. Lovci na blago su ga tražili decenijama, a u vreme sovjetske dominacije Poljskom bez uspeha su za njim tragale čak i poljska vojska i služba bezbednosti.

Ovog meseca su dvojica tragača - Poljak i Nemac, objavila da su našla voz s naoružanjem i dragocenostima, što je podstaklo uzbuđenje da bi to mogao biti davno izgubljeni misteriozni voz.

Do sada nije objavljen nijedan dokaz da voz postoji. Međutim, Žukovski je nagovestio da ima nečega u tvrdnji dvojice tragača, a Ministarstvo kulture je najavilo da će o tome održati konferenciju za novinare u petak popodne. "Posle objavljivanja informacija o tome da je takozvani 'zlatni voz' nađen kod Valbžiha, primećeno je povećanje aktivnosti lovaca na blago", saopštio je Žukovski.

"Apelujem na ljude da prekinu tu potragu dok se ne završi zvaničan postupak koji bi doveo do obezbeđenja nalaza. Unutar skrivenog voza - u čije sam postojanje uveren, moglo bi biti opasnog materijala iz vremena Drugog svetskog rata. Postoji velika šansa da je voz miniran", saopštio je zamenik ministra.

Pročitajte još

   -izvor: Blic Online

среда, 26. август 2015.

Враћена част СЛОБОДАНКИ Стефановић



СЛОБОДАНКИ Стефановић, скојевки коју су децембра 1944. у Пожаревцу стрељали "другови" враћена је грађанска част. Одлуком Вишег суда у Београду усвојен је захтев за њену рехабилитацију, који је прошле године поднела њена сестричина Ирена Матијевић. Овом пресудом окончана је голгота породица Стефановић и Матијевић, који су 71 годину трагали за доказима да је девојка стрељана невина и да није била непријатељ српског народа.
Слободанка Стефановић била је "партијски пар" и девојка Слободана Пенезића Крцуна од 1939. на Факултету агрономије у Београду. Пре него што су дошли Немци, отац ју је вратио за Пожаревац где је као илегалац наставила партијски рад са Вером Милетић, мајком Мире Марковић, Даворјанком Пауновић Зденком, некада девојком Јове Капичића, а потом Титовом секретарицом и љубавницом и Момом Марковићем, оцем жене Слободана Милошевића. 
НАЈЗАД РАВНОПРАВНА
Ирена Матијевић (на слици) данас нам је причала како јој је пао терет са душе. Цела фамилија патила је годинама, али Србијом сада иде испуњена осећајем да је напокон равноправна са другима, да није из фамилије издајника.
Девојку је ухапсила Специјална полиција 31. маја 1942. године, испитивана је и потом послата у Завод за преваспитавање омаладине у Смедеревској Паланци. Пошто је из Завода изашла нешто раније, Слободан Пенезић Крцун је дошао у Пожаревац и наредио њено стрељање због сумње да је била колаборатор. Претходно је разговарао са бившом љубави. По судбини Слободанке Стефановић, Пуриша Ђорђевић је снимио филм "Јутро", где је скојевку играла Милена Дравић.
"Новости" су у недељу и понедељак објавиле два текста о потресној судбини скојевке, а њена сестричина Ирена Матијевић данас нам је јавила да је решења суда у рехабилитацији њене тетке стигло сасвим ненајављено. Јер, она је раније обавештена да ће се судски претрес о рехабилитацији Стефановићеве одржати у септембру, будући да је одлагано у јуну и јулу, а како стоји у решењу, суд је донео одлуку 1.јула. Писмо из суда је путовало више од 45 дана и појавило се после текстова у нашим новинама...
- Одлуку суда и приче из "Новости" прочитала сам над гробовима деде, оца и мајке у Београду - причала је данас Ирена Матијевић. - Деда Василије је био тај који до своје смрти није престао да тражи истину о Слободанки и њему је најтеже пао тај губитак грађанске части. Ујак Борислав је као краљев пилот погинуо у америчком бомбардеру у нападу на фабрику "Месершмит" у Аугзбургу 1943. године. Тетка и ујак јесу били на различитим странама грађанског рата, али су били Срби и патриоте.
КРЦУНОВА СЕСТРА ПРАВИЛА СПИСАК
ДОК је трагала за доказима о боравку тетке у Заводу за преваспитавање омладине у Смедеревској Паланци, Ирена Матијевић је налетела на послератну изјаву Милене Пенезић, Крцунове сестре, која је такође била у овој установи. У њој стоји да је Милена правила спискове оних који су се у Заводу "правилно" понашали и оних који су "цинкарили" управнику. На списку тих издајица била је Слободанка и то је вероватно пресудило код њеног брата да убије своју девојку. Како каже Ирена, Слободанка и Милена су биле у завади те је можда то био разлог зашто је лажно оптужила Слободанку.

недеља, 23. август 2015.

Крцун јој пресудио

ПРЕД Вишим судом у Београду у септембру треба да уследи рехабилитација скојевке Слободанке Стефановић, коју су стрељали “њени” 4. децембра 1944. Тело ове девојке (25) никада није нађено. Захтев за рехабилитацију поднела је Ирена Матијевић, сестричина Стефановићеве, маја прошле године и све вести које стижу из суда говоре да ће постхумно, породица Василија Стефановића, судског службеника из Пожаревца, коначно наћи смирај.
За Слободанком је прво три деценије безуспешно трагао отац Василије. По његовој смрти 1974. о судбини Слободанке, по канцеларијама Брозове полиције распитивала се њена рођена сестра Даница, која је преминула 2014. Коначно, до истине је дошла Даничина ћерка Ирена, која је у архивама Удбе и града Београда пронашла готово све о околностима под којим је ова девојка настрадала.
Слободанка Стефановић, била је једна од “црвених девојака” Пожаревца, партијски организована са Даворјанком Пауновић Зденком (Титовом ратном секретарицом и љубавницом до 1946) и Вером Милетић (мајком Мире Марковић). По партијском задатку, пре рата студирала је агрономију, са Слободаном Пенезићем Крцуном. Ту је букнула љубав, и Пенезић је “из шуме” долазио током 1941. у дом Стефановића како би посетио девојку. Слободанка Стефановић ухапшена је од стране Специјалне полиције 31. маја 1942. у Великом Градишту и после истраге упућена је Недићев Завод за принудно преваспитавање омладине у Смедеревској Паланци. Из Завода је “на реч” извукао отац 1944, пред долазак Црвене армије. Када је стигло ослобођење и партизани, уследило је њено ново хапшење. Разлог је била сумња да је пуштена да буде провокатор.
Расплет трагедије Слободанке Стефановић уследио је почетком децембра 1944. Управник затвора у Пожаревцу, на инсистирање пожаревачких комуниста, пушта девојку на слободу, али убрзо стиже Крцун лично. Враћају је у затвор. Пенезић са Слободанком проводи неколико дана у разговору. По доласку у Београд, моћни шеф Титове полиције шаље наређење “друговима у Пожаревцу” да стрељају Слободанку због издаје. Ипак, у овом граду не могу да нађу џелата који би пуцао у скојевку. Убрзо, са Сремског фронта стижу двојица “другова” којима није био проблем да убију....
СЛАВСКИ ДИЈАЛОЗИКомунисти из овог краја блиски Моми и Дражи Марковићу на славама што партијским што црквеним код домаћина, када би неку попили, помињали су “правоверност”друга Крцуна. Деда Василије би, када би чуо траг ових прича, ишао је код ових људи да му препричају “славске дијалоге”. Међутим, ћерку није нашао - завршава Ирена Матијевић.
Легенда о томе како је Крцун стрељао своју девојку причала се деценијам полугласно Пожаревцем, али нико никад званично није хтео смео да потврди “истину” породици. Василије Стефановић, који је примао у госте Крцуна и током рата, до њега од 1945. никако није могао да дође. Тихи судски службеник Василије узалуд је лутао од врата до врата, по канцеларијама Титове полиције.
- Цивилизацијска је иронија да је породица као доказ смрти Слободанке Стефановић после рата добила само два документа - наставља Ирена Матијевић. Први је из Среског народног суда у Пожаревцу јануара 1949. да се Слободанки плене 103 динара и 30 пара које је имала на рачуну Поштанске штедионице у Београду и преносе у власништво Федеративне Народне Републике Југославије јер је осуђена као народни непријатељ. Други документ је стигао 1959. из седишта Удбе у Београду и у њему се од одсека Државне безбедности Пожаревачког среза тражи да утврди шта је и да ли је жива Слободанка Стефановић која је, у време рата била студент агрономије. На овај упит, из Удбе Пожаревца је одговорено да је Слободанка стрељана одмах после рата јер је “како су они обавештени, радила за Гестапо”!
После ове коресподенције између органа Удбе до које су и они дошли, породици је постало јасно да постоји нека пресуда Слободанки из 1944. која је волшебно нестала из архива.Такође схватили су да је само Крцун могао да те државне папире на неки начин склони.
- Крцун је погинуо 6. новембра 1964. године, а деда Василије је умро 6. новембра 1974. Тачно десет година после његове смрти деда се још надао да ће му бити омогућено да дозна где му је закопано дете. Међутим, нико из Удбе и полиције у Браничевском округу није смео званично да писне.
Слободан Панезић Крцун је настрадао новембра 1964. Две године касније, Пуриша Ђорђевић снима филм “Јутро” који осваја прву награду на фестивалу у Пулској арени. Године 2013. велики режисер признаје да је филм у коме другови после рата убијају “своје” другарице настао по судбини Слободанке Стефановић. Наиме, Пуриша Ђорђевић је као ухапшени млади партизан у исто време кад и Слободанка био на издржавању казне у Недићевом поправном дому и чуо је за стрељање. У филмском остварењу “Јутро”, Слободанку Стефановић глуми Милена Дравић, а крај младе скојевке на филмском платну донекле се разликује од стварног. Да ли је Љубиша Самарџић ту инкарнација Крцуна, Пуриша Ђорђевић је оставио да сами закључимо .
- Нажалост, трагедија моје тетке Слободанке није било једино зло које се сручило после другог рата на плећа породице Стефановић - прича за “Новости” Ирена Матијевић. Мој ујак, Борислав, потпоручник-пилот Краљевске војске, успео је да са својим бомбардером прелети у Каиро 1941. и 1942. обрео се у Америци у Југословенском деташману тешких бомбардера, који је од 1943. летео у саставу 15. америчке ваздухопловне армије генерала Дулитла. Како је деда сазнао тек половином шесте деценије прошлог века, он је оборен изнад Доломита у Италији 1943. по повратку са бомбардовања немачке фабрике авиона “Месершмит”. Богобојажљиви деда Василије је умро, а није успео да пронађе ни кост од своје деце како би их људски покопао.
Несвакадашња је била и судбина Данице Слободанкине рођене сестре (умрла прошле године). Она је такође била скојевка и кандидат за члана ЦК 1941. Ишла је у исти разред гимназије са Вером Милетић, мајком Мире Марковић. Имала је деветнаест година 1941. када је упућена на илегални рад у кучевски крај. По партијској провали 1942, у којој јој је ухапшена сестра, она је евакуисала Веру Милетић и Мому Марковић које су бежале пред недићевцима на слободну територију. Ова жена је сведочила(записано на магнетофонској траци) да је Вера тада била трудна са Момом(носила је Миру), а да је Мома најзаслужнији што се њој смучио “партијски рад” и што је одступила из покрета.
Наиме, у тренуцима бекства пред потером Марковић, (илегалнио име Слепи), иако смртно уплашен, у више наврата је “сугерисао” Даници да би и она као кандидат за ЦК, морала да се “саживи”са неким од важних другова јер је то у интересу комунизма. Даницу су по спасавању Вере и Моме ухапсили четници и држали је у кућном притвору све до 1944, а она није хтела да бежи и да се врати комунистима. Даница је последња видела Слободанку у Забели и причала је да је за њен крај поред Крцуна крива и Крцунова сестра Милена (такође била у Заводу у Смедеревској Планаци) са којом је Слободанка била у завади.

ПАРТИЈСКА ЉУБАВ

Према сведочанству породице Стефановић, Слободанка је Крцуна упознала по “партијском задатку”.
- Како је причао деда Василије, његова Слободанка је одлуку да упише агрономију донела на предлог Скоја - прича Ирена Матијевић. - Другови из партије су, наиме, проценили “како немају јаку ћелију на агрономији” и да би девојка из Пожаревца могла тамо да поправи партијски рад. Слободанку је на овом факултету сачекао Слободан Пенезић Крцун, који је такође по партијском задатку студирао факултет. Њих двоје су радили и студирали заједно, а причало се да је и њихова љубав остварена по партијском задатку. Ипак сасвим је јасно да је Слободанка волела Слободана и овај њу и да је њихова веза прерасла у много више од “задатка”.


Крцун је волео, па јој пресудио | Друштво | Novosti.rs

среда, 19. август 2015.

Преминуо сведок масакра



ОД последица можданог удара недавно је, у 88. години, преминуо Миодраг Ченић, можда и последњи сведок стравичног партизанског злочина на крају Другог светског рата у Шибовима у Бањалуци, када је маљевима побијено више од 700, а можда и 1.000 заробљених четника војводе Павла Ђуришића.
Ову вест потврдио нам је председник Округа Крајине Равногорског покрета отаџбине Српске, Дарко Боговац.
- Сведочење Ченића је документовано, снимљено и доказе смо проследили на праве адресе - рекао је за "Новости" Боговац.
Он је истакао да Равногорски покрет још није добио дозволу за почетак ископавања на локалитету Шибови, за које се сумња да ту почивају посмртни остаци Ђуришићевих четника, те да је на потезу бањалучко окружно тужилаштво.
Миодраг Ченић је у исповести за "Новости" посведочио да је по наредби тадашњих комунистичких власти као 16-годишњак био принуђен да учествује у закопавању убијених четника војводе Ђуришића, који су се повлачили преко Посавине и рејона Бањалуке према Градишци, где су их заробили партизани.
- Заробљеници су довезени ноћу у строгој тајности у дугачкој колони, у пару два по два, били су сви везани жицом, после чега су маљевима убијани и бацани у ровове које су некада на овој локацији користиле усташе за одбрану својих положаја у Бањалуци - рекао је Ченић и показао место где су закопани убијени четници.


Преминуо сведок масакра | Друштво | Novosti.rs

недеља, 16. август 2015.

Добри ванземаљци обарали америчке ракете



Ванземаљске цивилизације пратиле су тестирање нуклеарног оружја, јер нису желеле да на нашој планети почне нуклеарни рат, тврди један од учесника треће експедиције на Месец, амерички астронаут Едгар Мичел. Придошлице су чак обарале америчке војне ракете током лансирања. Ипак, НАСА је пожурила да се огради од Мичеловог открића, пише „Дејли мејл“. 
Свемирци су посећивали Земљу како би зауставили нуклеарни рат САД и Совјетског Савеза, изјавио је астронаут Едвард Мичел који је боравио на Месецу, преноси лист „Дејли мејл“.
Астронаут је изјавио да су високи амерички војни званичници видели ванземаљске бродове током тестирања нуклеарног оружја четрдесетих година.
„Они су хтели да се упознају с нашим могућностима на војном плану… Из бројних разговора са људима на ову тему постало ми је јасно да су ванземаљци покушавали да спрече почетак рата и да помогну да се успостави мир на Земљи“, рекао је Мичел.
Астронаут је додао да ванземаљци имају кудикамо напредније технологије и да Земљана „одавно не би било“ да су становници других планета непријатељски настројени. Он је нагласио да су НЛО више пута обарали ракете које су САД тестирале на својим полигонима.
Британски лист наводи да људи који верују у НЛО сматрају да појава житеља других планета у моменту стварања нуклеарног оружја није обична подударност. По њиховом мишљењу, ванземаљске цивилизације сматрају да људи нису потенцијална претња само за своју планету.
Истовремено, НАСА је пожурила да се огради од Мичелових изјава.
„Доктор Мичел је велики Американац, али у вези с овим питањем не мислимо као он“, изјавили су представници Националне ваздухопловне и свемирске администрације.
Треба подсетити на још један овакав случај, када је бивши радник космичког сектора Бојд Бушман изјавио да постоје ванземаљци. Признање времешног америчког научника било је обнародовано после његове смрти. Бушман је тврдио да је лично видео госте из далеких светова и описао грађу њихових тела.
Према речима овог Американца, ванземаљци живе више од 200 година. Уместо кичме имају три хрскавице, као и мање ребара него човек. Умеју да читају мисли, а са Земљанима комуницирају телепатски.


(Извор: sputniknews.com)




Астронаут Мичел: Добри ванземаљци обарали америчке ракете | Репортаже | Novosti.rs

четвртак, 13. август 2015.

Изгледи времена су неухватљиви, зависе од много фактора, процеси у атмосфери су врло непредвидиви, тако да ни код нас ни у свету не постоји поуздана методологија....

Амерички метеоролози су били у праву

Дуго топло лето се наставља – због врућина, на снази наранџасти метео-аларм који упозорава на могућност „опасних временских појава”
Недељко Тодоровић (Фото Р. Крстинић)
Почетком маја америчко метеоролошко предузеће „Екјуведер” објавило је дугорочну прогнозу, према којој Балкан очекују тропске врућине од средине јула до краја августа. Наши метеоролози су такву најаву дочекали са скепсом, наводећи да је „Екјуведер” ранијих година умео да омане. Уосталом, ко би тако нешто прихватио здраво за готово у народу који има изреку „После Светог Илије сунце све милије”. Међутим, 2. август је увелико прошао, а сунце нам је скоро па дозлогрдило...  
Америчке колеге су овог пута погодиле, каже Недељко Тодоровић, метеоролог из Републичког хидрометеоролошког завода, један од оних који су у мају контрирали „Екјуведеру”, тврдећи да нас очекује уобичајено топло лето, са неколико тропских дана. Али, додаје, ни убудуће се не би поуздао ни у једну прогнозу за период дужи од неколико дана.
– Изгледи времена су неухватљиви, зависе од много фактора, процеси у атмосфери су врло непредвидиви, тако да ни код нас ни у свету не постоји поуздана методологија која би омогућила да израђујемо прецизне сезонске прогнозе. „Екјуведер“, на пример, предвидео је за прошлу зиму у Србији „ледено доба“, а као што знамо хладноће и снега је било веома мало – подсећа Тодоровић.
Он објашњава да су најпрецизније прогнозе које се баве изгледима времена за три до седам дана. Када је време стабилно, као што је тренутно случај у нашој земљи, прилично је поуздана и прогноза за период од десет до петнаест дана. А према таквој прогнози, дуго топло лето се наставља.
– Не назире се промена времена у наредних десет до петнаест дана. Температура ће можда од недеље пасти, али за свега неколико степени, па ће бити 32 до 33 степена. Такође, наредних дана расте вероватноћа за појаву падавина, поготову крајем недеље у Београду, што би могло оборити температуру за три до четири степена – каже Тодоровић.
А што се тиче „Екјуведера“, они су јуче на свом сајту пренели податке РХМЗ-а да је данас и сутра у готово целој Србији због веома високих температура, око 35 степени, на снази наранџасти метео-аларм. Прогнозиране су опасне временске појаве, таквог интензитета да могу проузроковати материјалну штету и бити опасне по људе и животиње“, наводи се у појашњењу наранџастог аларма на сајту РХМЗ-а.
Оне којима се чини да никад није било овако и оволико дуго топло Тодоровић подсећа да смо пре само три године имали августовске дане са још вишим просечним дневним температурама, као и да је јул исте године, такође, било топлији него ове. Истина, овогодишњи јул, по просечним температурама, одмах је иза истоименог тропског летњег месеца 2012. године.
Ј. Чалијаобјављено: у  Политици  13.08.2015.

___________________________     

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Petar Petrovic | 13/08/2015 16:06
Dragi kolega Nedeljko Todorovicu, sta nas biga sta kaze “америчко метеоролошко предузеће „Екјуведер”?
Nas interesuje vase strucno misljene o prognozi i eventualno u fusnoti izvor vaseg istrazivanja. Vas clanak ima americku propagandnu nijansu i ako kritikuje „Екјуведер”
Valjda na svetu postoje i drugi autoriteti u meteorologiji osim americkih? 
Povalacim paralelu sa propagandom novinara, bivseg direktora Televizije, Gorana Milica koji nam je podmetao 90-tih strane izvestaje ovako:
“ Da vidimo sta kazu nemacki izvestaci o sukobima u Krajini”.
Vito Raski | 13/08/2015 18:23
Pricalo se, u onim "gadnim komunistickim" vremenima da su Bugiri davali najtacniju prognozu na svetu, tako sto su njihovi prognozeri, preko tv I radia govorili: Danas je u Bugarskoj bilo na severu ... ,na jugu ..., na istoku ... a na zapadu tako vreme. I nikada nisu omasili u prognozama. Sto se tice danasnjih vremenskih vraca pogadjaca nema velike razlike izmedju njih u citavom svetu, jer sve novijim I novijim ispitivanjima, od raznih vrsta oruzja, bolesti, i svakakvih, u "naucne" svrhe, dosli smo do toga da ni vreme ne mogu da potrefe, nego nam otprilike ovako daju izvestaje: Danas ce preovladjivati suncano uz povremenu oblacnost, sa mogucim kisnim zahladjenjima I padavinqama. Sada je na vama da prihvatite ono sto bi po vasoj oceni bila naj realnija prognoza., ukljucujuci stopostotno, sigurnu od starih ljudi, koji, kada uvece pred spavanje, ili ujutru pri ustajanju kazu: "Nesto me streca u ledjima , ili nogama, sigurno ce promena vremena". Znaci, I stari su "nekad" (uvek) od koristi.

ДУПЛИ АРШИНИ АМЕРИКЕ

ХАШИМ Тачи директно се писмом обратио Унеску са захтевом да ова организација прими у чланство Косово, пошто су УН одбиле да то учине у име лажне државе - сазнају "Новости". 
Тиме је врућ косовски кромпир доспео у руке Ирине Бокове, генералног директора Унеска, на којој ће бити да одлучи хоће ли га "сервирати" на сто Извршног одбора ове организације који заседа у октобру.
Пре Тачијевог писма, Приштина се обраћала шефу Унмика Фариду Зарифу да њен захтев проследи у Париз (седиште Унеска), али је правна служба УН то одбила, наводећи да се тим потезом крши Резолуција 1244.
Шеф дипломатије Ивица Дачић каже, за "Новости", да је позитивна чињеница то што је УН одбио да поднесе захтев у име Косова, јер то потврђује да светска организација поштује Резолуцију 1244:
- Ако буде поштована досадашња процедура, захтев Косова неће доћи на дневни ред Унеска, осим ако не буде политичких притисака, који се, нажалост, не могу искључити.
Косовске власти, међутим, уверене су да ће њихова молба стићи пред ИО. Према речима заменика министра спољних послова Петрита Сељимија, "отворена су нова врата за директну комуникацију између Косова и Унеска" и он очекује позитивну препоруку за чланство у октобру.
Медији у Приштини преносе и да је Сељими добио пуну подршку од амбасадора земаља Квинте на КиМ, коју чине САД, Немачка, Велика Британија, Француска и Италија.
Ових пет земаља су и чланице ИО, а ово тело мора да да препоруку за чланство, да би се о њој у новембру изјаснила и Генерална конференција.
Уколико би косовски захтев остао у фиоци Бокове, постоји могућност да на седници ИО нека од земаља чланица потегне ово питање, а према мишљењу аналитичара Душана Јањића, то ће пре бити нека држава ЕУ, него Албанија иако је и она у том телу.
- Косово избегава да своје иницијативе остварује преко Тиране, да се не би потезала прича око "велике Албаније". И за позивни број су помоћ тражили од Аустрије, а не од Албаније - указује Јањић.


ДУПЛИ АРШИНИ АМЕРИКЕ
КАДА је пре четири године Палестина примљена у Унеско, против ове одлуке гласале су САД, поручујући да "неће стварати палестинску државу кроз Унеско".
Ово је била прва агенција УН која је Палестини дала пуноправно чланство, а затим је 2012. она добила и статус посматрача у УН као "држава нечланица".

Гага Николић пуштен на кућно лечење






ДРАГАН Гага Николић, један од наших највећих и најпопуларнијих глумаца, отпуштен је из болнице Клиничког центра пре десетак дана, и сада је на кућном лечењу.  
Гага је у болници, са мањим прекидима, провео готово шест месеци - од фебруара ове године, када је оперисан на Клиници за дигестивне болести, а након кратког боравка код куће поново је хоспитализован на одељењу Интензивне неге крајем маја, због повишене температуре и проблема са дисањем.
Тренутно здравствено стање великана нашег глумишта, како сазнају "Новости", није најбоље, али је њему, наравно, много лакше да лечење настави кућном негом. Гага неће путовати у "познату клинику у Паризу", како су ових дана спекулисали поједини медији, о њему сада брине тим медицинских сестара, а пре свега, његова супруга Милена Дравић, која је у сталном контакту са његовим лекарима. Проблем с којим се боре ових дана су велике врућине - њихов стан на Врачару, који се налази у поткровљу, упркос стално укљученој клими, готово је немогуће расхладити.
О здравственом стању Гаге Николића не брине само наша јавност - о глумцу који ужива највеће поштовање како због свог уметничког дара, тако и због чињенице да свих ових година себе никада није оспорио ниједним професионалним, ни личним гестом, свих ових месеци његове болести са подједнаком бригом извештавају и водећи медији у региону.
Гага Николић пуштен на кућно лечење | Култура | Novosti.rs