У СРПСКОМ народном позоришту у Новом Саду јуче су почеле пробе представе "На Дрини ћуприја", по роману Иве Андрића и у режији Кокана Младеновића. 
- Ако постоји црна кутија нашег пада, онда се она налази у овом роману - каже наш познати редитељ, који потписује и адаптацију Андрићевог дела. - Мост на Дрини, нажалост, од постанка не служи као место спајања и просперитета, већ као место граница, подела и несрећа.
Прво окупљање ансамбла са чак двадесет двоје глумаца било је јуче, а, како каже Младеновић, озбиљне припреме и рад тек предстоје. У великој глумачкој екипи су, између осталих, и Гордана Ђурђевић Димић (иначе добитница наше награде "Жанка Стокић"), Душан Јакишић и Радоје Чупић.
- Улоге се још не знају, претпостављам да ћемо сви играти по неколико ликова, већ како су се историјске околности, догађаји и јунаци смењивали у Андрићевом делу - открива нам Радоје Чупић. - Упознати смо са естетским правцем којим ће представа ићи, радимо вежбе и импровизације. Јер, ово неће бити само вербална представа. Очекујемо пуно метафоричких слика, уз величанствену музику Ирене Поповић која је била спремна већ за прву пробу. Атмосфера у ансамблу веома је позитивна, сви имамо велика очекивања, и наша целокупна енергија усмерена је у том правцу.
АНСАМБЛУ глумачкој екипи нове представе на драмском репертоару Српског народног позоришта су, између осталих, и Александра Плескоњић, Милован Филиповић, Тијана Максимовић, Југослав Крајнов, Гордана Каменаровић, Драгиња Вогањац, Марко Савић, Оливера Стаменковић, Јелена Антонијевић, Сања Микитишин, Страхиња Бојовић, Милан Ковачевић...
Драматург је Светислав Јованов, сценограф Марија Калабић, костиме ће радити Тања Радишић, а кореографију Андреја Кулешевић.
Премијера представе "На Дрини ћуприја" најављена је за 12. март 2016. године, на сцени "Пера Добриновић" Српског народног позоришта. Иначе, премијерно извођење позоришне представе одржаће се у години јубилеја: пет и по деценија од доделе Нобелове награде Иви Андрићу за роман "На Дрини ћуприја", као и за целокупни дотадашњи рад на "историји једног народа"...

ВЕДРИНА СЛОБОДНОГ ДУХА
- Свако прича своју причу по својој унутарњој потреби, по мери својих наслеђених или стечених склоности и схватања и снази својих изражајних могућности; свако сноси моралну одговорност за оно што прича, и сваког треба пустити да слободно прича. Али допуштено је, мислим, на крају пожелети да прича коју данашњи приповедач прича људима свога времена, без обзира на њен облик и њену тему, не буде ни затрована мржњом ни заглушена грмљавином убилачког оружја, него што је могуће више покретана љубављу и вођена ширином и ведрином слободног људског духа - рекао је Андрић на свечаној додели Нобелове награде.